F.A.Q.

ČESTA PITANJA I ODGOVORI
1. Potpuno sam van forme, da li je to problem????
- Nije. Od svakoga se na treningu trazi prema mogucnostima. Bez obzira na trenutno stanje forme redovnim treningom se vrlo brzo može postići zavidna fizička kondicija.
2. Da li je Hapkikwan prikladan za devojke???
- Da. Hapkikwan je jako prilagodljiv devojkama,
esto se dešava da ženska populacija bude bolja u borilackim vestinama od muskaraca.... U Centralnom klubu na Autokomandi trenutno vezba 13 devojaka od kojih su 2 crni pojasevi… Ima ih i u drugom klubu u Brace Jerkovic.
3. Imam preko 30 (40, 50..) godina i do sada ništa nisam trenirao/ trenirala.. Da li sam prestar/a za Hapkikwan...???
- Ne naravno, Hapkikwan je vestina a ne sport. Imamo nekoliko ucenika koji imaju preko 30, 40, 50, pa cak i jednog od 60 godina i odlicno se snalaze.... To nije borba protiv drugih, vec rad na samom sebi (razume se kroz savladavanje tehnike, sticanje vestine, koordinacije, samopouzdanja itd.).
4. Imam dete od 5, 6, itd. godina. Da li mogu dag a upošem na Hapkikwan...???
- Nažalost ne. Ne primamo učenike mladje od 14 godina.
Svi mladji mogu da za sada pozadjaju treninge u okviru Taekwondo sekcije za decu Taekwovndo kluba “Crvena zvezda”, u OŠ “Karadjordje” na Aurokomandi. Treninzi su utorkom i četvrtkom od 19 do 20h (odmah zatim u istoj sali je trening ekipe centralnog Hapkido kluba).
Vežbajuci u početku tekvondo, dete će se razgibati, naučiti nožne udarce, kretanje i dr. tako da će kad malo poraste moći da pređe na Hapkikwan sa određenim predznanjem (neće npr. morati opet da uči većinu nožnih tehnika).
5. Slabo sam razgiban/a da li da odustanem od Hapkikwan-a??
- Ne, naprotiv većina početnika je slabo razgibana, ali zahvaljujući dobrom zagrevanju i tehnikama razgibavanja ubrzo se stiče odlična razgibanost i visoki udarci nogom više ne predstavljaju problem... Uostalom za nožne udarce u visini i iznad glave nije presudna razgibanost (u svakom slučaju ne traži se neka prevelika elastičnost) već tehnika izvođenja, koja podrazumeva rotaciju stajne noge i ubacivanje napred odgovarajućeg kuka.
6. Mislim da nikada neću naućiti one komplikovan udarce nogama u skoku. Ima li onda uopšte smisla da počnem da vežbam???
- Hapkikwan je sveobuhvatna veština, sa mnogo raznovrsnih tehnika. Svi uče sve, ali na kraju svako bira ono što njemu lično odgovara (njegovom uzrastu, građi, temperament itd.).
- Verovatno je najbolje poredjenje sa velikim restoranom. Za razliku od ćevapdžinica, picerija, palancinkarnica, ribljih restorana, kineskih restorana itd. postoje i restorani (istina, retki su) u kojima se moze pojesti bukvalno sve, pa i rostilj, lice, riba, divljač, kineska jela, poslastice, itd.I sve to izvrsno spremljeno! Kao u specijalizovanom restoranu. Sve je u ponudi, a svako bira ono što mu najviše prija.
- Dakle – svi uče nožnu tehniku (kao što uče i sve ostalo) ali se razume da se od starijih i manje razgibanih ne očekuje ono što mogu oni koji imaju 20 godina.. Umesto toga akcenat se prebacuje na druge tehnike… Ipak uče seiI nožni udarci… Uostalom, nisu nožni udarci samo u skoku, postoji i veliki broj izuzetno efikasnih niskih nožnih udaraca kojima se gadjaju noge (vitalne tačke).
7. U čemuje razlika Hapkikwana i npr. aikidoa, judoa, tekvondoa, jujitsu…?? Posebno u cemu je razlika od Hapkidoa??
- Hapkikwan je sveobuhvatan. I zato ce onaj ko je trenirao neku od navedenih veština lako pronaći u njemu određene njemu poznate elemente Ali to je samo privid, zato što je fond onoga što se radi daleko veći i zato što se čak i mnoge naoko slične tehnike rade na principijelno drugaliji način.
- Bliže gledajući (vrlo uprošćeno):
- Aikidou odlikuju poluge na rukama (naročito na šaci) i određena bacanja, ali ne i ručna i nožna udaračka tehnika, rvačke tehnike, slobodna borba… Stav, kretanje, taktika, sve je drugačije.. mada na prvi pogled može da liči… Tome treba dodati i da Hapkikwan ima 6 vrsta sparinga, 15-tak oružja… itd. Ono što je slično sa Aikidoom predstavlja manje od 10% Hapkikwan programa;
- Judo je olimpijski borilački sport u kome je cilj biti prvak. U skladu s tim i trening je podredjen onome što se boduje u sportskoj borbi. U Judou se rade određena bacanja, poluge na laktu i gušenja. Sve to se radi i u Hapkikwanu ali predstavlja negde 10% ukupnog programa, s obzirom na ogroman broj drugih tehnika koje se rade. Postoji i poklapanje u 2 vrste sparinga (judo sportska borba i rvanje na kolenima) ali to je sve;
- Tekvondo je kao i Judo olimpijski borilački sport i u tom smislu i trening je fokusiran na udarce nogom iznad pojasa i udarce šakom u telo. Postoji, razume se, i posebna Tekvondo samoodbrana (Hosinsul) ali ona je realno gledajući od drugostepene važnosti, u većini klubova vrlo malo se vežba, a i inače je daleko od sveobuhvatnosti I stvarne efikasnosti. Možda je interesantno primetiti da svi Tekvondo nožni udarci postoje i u Hapkikvanu, ali da uz to postoje i nožni udarci kojih nema čak ni u Tekvondou! Grubo govoreći Tekvondo tehnika se poklapa sa oko 10-15 Hapkikvan tehnike (uslovno razume se);
- Jujitsu je zbirni naziv za razne japanske škole samoodbrane. Određene sličnosti između njih i Hapkikwana postoje, ali se dosta razlikuju način kretanja, taktika, određeni principi… Posebno iako i Jujitsu ima udarce rukama i nogama i Hapkikvanu kao i svim stilovima koji za osnovu imaju korejske sisteme ti su udarci daleko raznovrsniji i savršeniji. Postoji i veliki broj drugih razlika, od kojih je ovde dovoljno pomenuti da se u Hapkikwanu radi sa 15-tak vrsta oružja. Grubo govoreći, Jujitsu se preklapa sa Hapkikvanom oko 30%;
- Hapkido je korejska sveobuhvatna veština i ona jeste osnova Hapkikwana. Program je praktično isti, ali postoje i određene razlike, kao što uostalom postoje i razlike između raznih škola Hapkidoa.. Osnovne razlike tradicionalnog Hapkidoa i Hapkikvana su u tome što se, za razliku od tradicionog Hapkidoa, u Hapkikvanu radi sparing (čak 6 vrsta), što se lome daske, koriste neka druga oružja, kretanje i taktika do uspostavljanja kontakta više liče na rad K1 boraca nego na tradicionalni Hapkido način itd. Ipak sličnosti tradicionalnog Hapkidoa i Hapkivana iznose čak oko 75-80%.
8.Hoce li mi treninzi oduzeti puno vremena...???
- Treniranjem Hapkikwan-a poboljšava se koncentracija, disciplina i odgovornost. Osobe koje treniraju imaju bolju organizaciju i više slobodnog vremena, a treninzi im služe kao ventil za oslobađanje od napetosti i stresa. Čak i da se samoodbrambeni aspekt i sve drugo ostave po strani, trening je ne odličan antistres program.
9. Koliko dugo treba trenirati da bi se dobio crni pojas...?
- Oko 4-5 godina. Ovaj period treniranja može varirati u zavisnosti od mnogih faktora (discipline, talenta, posvećenosti i intenziteta treninga).
10. Gde i kada mogu da pocnem da treniram Hapkikwan???
- Pogledajte sekciju KLUBOVI na ovom sajtu.
Ako imate bilo kakva dodatna pitanja slobodno koristite rubriku KONTAKT na ovom sajtu.

 
ČESTA PITANJA I ODGOVORI
 
1. Potpuno sam van forme, da li je to problem????
- Nije. Od svakoga se na treningu trazi prema mogućnostima. Bez obzira na trenutno stanje, redovnim vežbanjem se vrlo brzo može postići zavidna forma. Osnovno pravilo je da se ide korak po korak, bez ikakvog forsiranja.

2. Da li je Hapkikwan prikladan za devojke???
- Da. Hapkikwan je veoma dobar za devojke (žene), posebno zato što ne počiva na gruboj fizičkoj sili, već upravo obrnuto, insistira na  tehnici i veštini.
Uostalom, nije redak slučaj da su dame bolje u borilackim vestinama od muskaraca.... U našem Centralnom klubu na Autokomandi trenutno vezba 13 pripadnica lepšeg pola od kojih su 2 crni pojasevi….

3. Imam preko 30 (40, 50..) godina i do sada ništa nisam trenirao/ trenirala.. Da li sam prestar/a za Hapkikwan...???
- Ne naravno, Hapkikwan je veština a ne sport. Imamo nekoliko učenika koji imaju preko 30, 40 i 50 godina i odlično se snalaze.... To nije borba protiv drugih, već rad na samom sebi (razume se kroz savladavanje tehnike, sticanje veštine, koordinacije, samopouzdanja itd.).

4. Imam dete od 5, 6, itd. godina. Da li mogu da ga upišem na Hapkikwan...???
- Do pre pola godine nismo primali na Hapkiwan mladje od 15 godina. Sve koji su bili mladji, slali smo u našu Tekvondo sekciju za decu, jer nismo hteli da rizikujemo da neko od dece van sale primeni nešto od onoga što se uči na treningu i eventualno nekoga ozbiljno povredi u školi, igri i sl.
Ipak, na mobu roditelja i dece, 2011. godine otvorena je i Hapkikwan grupa za decu. U njoj se radi po nešto izmenjenom programu, utoliko što su izbačene određene naročito opasne tehnike koje  za odgovarajuće pojaseve rade odrasli (reč je o polugama na vratu, udarcima u oči i sličnim tehnikama koje  veoma ozbiljno povređuju protivnika,  te mora postojati dobra procena da li se u datom slučaju smeju upotrebiti, a to se od dece ne može očekivati, zbog njihovog nezavršenog duševnog razvoja).
Za sada sve ukazuje da su i deca i roditelji više nego zadovoljni time kako se odvija trenign za decu.
U ovu grupu primamo decu od 5 do 15 godina (u izuzetnim slučajevima i decu od 4 godine, pod uslovom da su dovoljno zrela da prate trening).

 


5. Slabo sam razgiban/a, da li da odustanem od Hapkikwan-a??
- Ne, naprotiv većina početnika je slabo razgibana, ali zahvaljujući dobrom načinu zagrevanja i tehnikama istezanja ubrzo se stiče odlična razgibanost i visoki udarci nogom više ne predstavljaju problem... Uostalom, suprotno onome što mnogi misle, za nožne udarce u visini i iznad glave nije presudna ekstremna razgibanost. U svakom slučaju ne traži se neka prevelika elastičnost, već tehnika izvođenja, koja podrazumeva rotaciju stajne noge i ubacivanje napred odgovarajućeg kuka.

6. Mislim da nikada neću naućiti one komplikovane visoke udarce nogama, a naročito udarce nogama u skoku. Ima li onda uopšte smisla da počnem da vežbam???
- Hapkikwan je sveobuhvatna veština, sa mnogo raznovrsnih tehnika. Svi uče sve, ali na kraju svako bira ono što njemu lično odgovara (njegovom uzrastu, građi, temperamentu itd.).
Verovatno je najbolje poredjenje sa velikim restoranom. Za razliku od ćevapdžinica, picerija, palačinkarnica, ribljih restorana, kineskih restorana itd. postoje i restorani (istina, retki su) u kojima se može pojesti bukvalno sve, pa i roštilj, pice, riba, divljač, kineska jela, poslastice, itd. I sve to vrhunski spremljeno! Kao u specijalizovanom restoranu. Sve je u ponudi, a svako bira ono što mu najviše prija.
Dakle – svi uče nožnu tehniku (kao što uče i sve ostalo) ali se razume da se od starijih i manje razgibanih ne očekuje ono što mogu oni koji imaju 20 godina.. Umesto toga akcenat se prebacuje na druge tehnike… Ipak uče se i nožni udarci… Uostalom, nisu nožni udarci samo u skoku, postoji i veliki broj izuzetno efikasnih niskih nožnih udaraca kojima se gadja ispod pojasa.

7. U čemuje razlika Hapkikwana i npr. Aikidoa, Judoa, Tekvondoa, Jujitsua…?? Posebno u cemu je razlika od Hapkidoa??
Hapkikwan je sveobuhvatan. I zato će onaj ko je trenirao neku od navedenih veština lako prepoznati u njemu određene njemu poznate elemente Ali to je samo privid, zato što je fond onoga što se radi daleko veći i zato što se čak i mnoge naoko slične tehnike rade na principijelno drugačiji način. To se sve najbolje vidi u sali i ne može se objasniti ovako rečima niti putem kratkog video materijala.
Ipak, bliže gledajući (vrlo uprošćeno, i bez ikakve namere da se na bilo koji način omalovažavaju druge borilačke veštine, već zaista samo sa ciljem samo da se ukaže na određene različitosti):

- Aikido odlikuju poluge na rukama (naročito na šaci) i određena bacanja i u tome postoji sličnost sa Hapkikwanom. Međutim, stav, kretanje, taktika, sve je drugačije.. mada na prvi pogled može da liči… Tako npr. u Aikidou kao i u većini ostalih japanskih sistema ideal je da telo bude u vertikalnoj ravnoteži (da glava ne putuje "gore-dole") što je potpuno suprotno onome što odlikuje Hapkikwan gde se insistira na prirodnom kretanju ("gore-dole", kao kod običnog koraka) koje daje veliku pokretljivost i snagu udarca. Tome treba dodati da Hapkikwan ima ogroman arsenal tehnika i sistema vežbanja koji se na javljaju u Aikidou - veliki broj raznovrsnih udaraca rukama i nogama, određena bacanja, gušenja, 6 vrsta sparinga, 15-tak oružja… itd. Ono što je slično sa Aikidoom predstavlja manje od 10% Hapkikwan programa;

- Judo (Džudo) je olimpijski borilački sport u kome je cilj biti prvak. U skladu s tim i trening je podređen onome što se boduje u sportskoj borbi. U Judou se rade određena bacanja (uslovno rečeno rvačkog tipa), poluge na laktu i gušenja. Sve to se radi i u Hapkikwanu, ali predstavlja negde 10% ukupnog programa, s obzirom na ogroman broj drugih tehnika. Postoji i poklapanje u 2 vrste sparinga (Judo sportska borba i borba u parteru) ali to je sve. Inače ako je neko prethodno ozbiljno vežbao Judo, to mu zbog znanja padova, bacanja, borbe u parteru i odlicne fizicke pripreme znatno olakšava savladavanje Hapkikwana;

- Taekwondo (Tekvondo) je kao i Judo olimpijski borilački sport i u tom smislu i trening je fokusiran na ono što se boduje u sportskoj borbi, u ovom slučaju na udarce nogom iznad pojasa i udarce šakom u telo. Postoji, razume se, i posebna Tekvondo samoodbrana (Hosinsul) ali ona je realno gledajući od drugostepene važnosti, u većini klubova vrlo malo se vežba, a i inače je daleko od sveobuhvatnosti i stvarne efikasnosti. Verovatno je interesantno primetiti da svi Tekvondo nožni udarci postoje i u Hapkikvanu, ali da uz to postoji i niz nožnih udaraca kojih nema čak ni u Tekvondou! Grubo govoreći Tekvondo tehnika se poklapa sa oko 10-15 Hapkikvan tehnike (uslovno razume se). Kao i u slučaju Judoa, prethodno vežbanje Tekvondoa je prednost, mada ne i uslov za brže napredovanje u Hapkikwanu;

- Jujitsu (Džudžicu) je zbirni naziv za razne japanske škole samoodbrane. Određene sličnosti između njih i Hapkikwana postoje, kako u programu, tako i jednom delu tehnika. Ipak, dosta se razlikuju način kretanja, taktika, određeni osnovni principi… Tako npr. premda i Jujitsu ima udarce rukama i nogama, u Hapkikvanu kao i svim stilovima koji za osnovu imaju korejske sisteme ti su udarci daleko raznovrsniji i razorniji (uostalom deo programa je i razbijanje dasaka). Postoji i veliki broj drugih razlika, od kojih je ovde dovoljno pomenuti da se u Hapkikwanu mnogo više kombinuju udaračke i druge tehnike, da se u cilju uvežbavanja radi 6 vrsta sparinga, da postoji čak 15-tak vrsta oružja itd.. Grubo govoreći, Jujitsu se preklapa sa Hapkikvanom oko 30%;

- Hapkido je korejska sveobuhvatna veština i ona jeste osnova Hapkikwana. Ona nije veštački spoj svega i svačega, već jedan od 30-tak tradicionalnih korejskih borilačkih sistema. Ipak sama reč Hapkoido još ne označava bliže o čemu se radi, zato što postoje brojne škole koje se međusobno prilično razlikuju (kao npr. u karateu). Ipak, sve ozbiljne Hapkido škole se poklapaju makar u oko 75% programa. Kada je reč o poređenju nečeg što bi nazvali tradicionalonim Hapkidoom i Hapkikwana, program je veoma sličan, a osnovne razlike su u određenim taktikama; u tome što se u Hapkikwanu lome daske (u tradicionalnom Hapkidou se ne lome); što za razliku od tradicionalnog Hapkidoa u kome nema sparinga u Hapkikwanu ima čak 6 vrsta sparinga: što se koriste neka oružja kojih nema u tradicionalnom Hapkidou (bulava, ploča, bole itd.). Vrlo uprošćeno do uspostavljanja kontakta (hvata protivnika) Hapkikwan borci svojim kretanje, držanjem i taktikom više liče na K1 borce ili tajlandske boksere nego na rad predstavnika tradicionalnog Hapkidoa. Ipak preklapanja tradicionalnog Hapkidoa i Hapkivana iznose čak oko 75-80%.

8. Vi mnogo hvalite tu vašu veštinu? Znači li to da je Hapkikwan apsolutno najbolji borilački sistem? Bolji od ostalih???
- Mi je ne hvalimo, samo pokušavamo da je što bliže opišemo. Hapkikwan je zaista sveobuhvatan, veoma ozbiljan i izuzetno efikasan borilački sistem.  Na fotografijama i video materijalima ne može se sve pokazati, kako zbog tehničkih ograničenja (npr. trajanja video priloga), tako i zato što neke od najefikasnijih stvari nisu dovoljno atraktivne za prosečnog gledaoca , ali i zbog toga što nijedan trener i borac  (pa ni trener Hapkikwana) neće da bez potrebe javno otkriva sve tajne svog rada.
Međutim, Hapkikwan uopšte nije jedini sveobuhvatan i efikasan borilački sistem. Takvi su i Hapkido (prave Hapkido škole), Hwarangdo, Vu Shu (Kung Fu), Ninjutsu (veština nindži), Ruski sistem, Jujitsu, Taekong musool, Vietvodao i mnogii drugi borilački sistemi... Misli se u prvom redu na one borilačke veštine koje obuhvataju različite aspekte borenja. Svako treba prvo da se upozna sa onim što može da trenira u svom mestu, da obiđe razne klubove, pogleda način rada raznih sistema i da zatim sam izabere ono što njemu najviše odgovara.
Kada je reč o ozbiljnim borilačkim veštinama ne postoje bolje i gore veštine. Postoje samo bolji i gori treneri i bolji i gori borci.

9. Gde i kada mogu da pocnem da treniram Hapkikwan???
- Pogledajte rubriku KLUBOVI na ovom sajtu.

10. Koliko dugo treba trenirati da bi se dobio crni pojas...?
- Oko 5 godina redovnog treninga. Toliko otprilike treba da bi se položilo za 1. Dan (prvi crni pojas). Ovaj period treniranja može da varira u zavisnosti od mnogih faktora (uzrasta, discipline, talenta, posvećenosti i intenziteta treninga).
Međutim, pojasevi su kao svedočanstva o završenom razredu (u školi) odn. deo hijerarhije (kao čin u vojsci). Oni su samo relativna oznaka suštine. Ne daj Bože da Vas neko napadne i da realno morate da se branite (uvek je bolje da Vam veština samoodbrane nikada ne zatreba u praksi) pojas Vam neće pomoći. Samo prisebnost, znanje (veština) i iskustvo.

11. Student sam, radim ... Veoma sam zauzet/a Pitam se hoce li mi treninzi oduzeti puno vremena...???
- Treniranjem Hapkikwan-a poboljšavaju se koncentracija, disciplina i odgovornost. Osobe koje treniraju imaju bolju organizaciju, efikasnije završavaju obaveze i stoga imajui više slobodnog vremena. Pored toga, treninzi su izvanredan antistres program koji na prijatan, zdrav i zabavan način doprinosi oslobađanje od napetosti..

12.Ako se već bacate, udarate, sparingujete, mora da imate puno povreda? Plašim se povreda
- Povreda praktično nema, a i ne sme da ih bude. Cilj treninga nije borba na život i smrt, već postepeno savladavanje veštine uz istovremeno podizanje fleksibilnosti, brzine, snage i kondicije. I razume se, koncentracije i samopouztdanja. Vežbe se izvode tako da se niko ne povredi. Kada je reč o sparingu, on se radi samo kad se dostigne odgovarajući nivo (pojas) i uz upotrebu zaštitne opreme. Ma kako neverovatno zvučalo, više je povreda na tenisu, da i ne govorimo o fudbalu, rukometu, vaterpolu, skijanju itd.

13. Žensko sam i plašim se da bih treningom mnogo ogrubela.....?
- Ni slučajno... Ovde se ne primaju udarci šakom u glavu i sl.:) Takođe, iako se rade i vežbe snage, nema "pumpanja mišića" već se rade one vežne koje razvijaju brze, vretenaste (izdužene) mišiće, što samo utiče na lep izgled i dobro držanje tela. Uostalom dođite u Centralni kulub (na Autokomandi) pogledajte kako izgledaju i - s druge strane, kako rade naše devojke. Sve će vam biti jasno.

14. Trener sam (aikidoa, judoa, taekwondoa itd.) Razmišljm da pređem na Hapkikwan. Da li je to izvodljvo i pod kojim uslovima?
- Osnovna ideja je da Hapkikwan vežbaju dobri, čestiti ljudi i odlični borci. Da Vas ni u kom pogledu nije sramota da kažete šta i kod koga vežbate. Da je bila namera da se Hapkikwan samo omasovljava (na uštrb kvaliteta) do sada bi u Srbiji bilo bar 10-15 Hapkikwan klubova i bar 50 crnih pojaseva... Boris Krivokapić nikada nije "prodavao" crne pojaseve i to nikada neće činiti.

S druge strane, veoma su dobrodošli svi oni treneri koji zaista žele da probaju nešto drugačije (nadograde svoje znanje) i da, ako im se svidi, nauče sistem i postanu deo Hapkikwan porodice. U Hapkikwan savezu nema i ne sme biti svađa, prepiranja, sukobljavanja. Naprotiv, cil je da svi jedni drugima pomažemo da se razvijamo i kao što bolji borci i, što je još važnije, kao ličnosti.

U tom smislu, svi treneri neke od drugih borilačkih veština koji su zainteresovani za to da pređu na Hapkikwan (a preko njega i na Hapkido) su dobrodošli, pod jedinim uslovom da su ozbiljni i korektni. Najbolje je da kao prvi korak neposredno kontaktirate B. Krivokapića, upotrebom rubrike "Kontakt" na ovom sajtu. ili da ga jednostavno pozovete na mobilni telefon.

15. Mogu li nekako pretvoriti Hapkikwan crni pojas u Hapkido crni pojas???
- Svi nosioci Hapkikwan crnih pojaseva mogu ako samo to žele (ne moraju) da automatki pretvore svoj Hapkikwan pojas u odgovarajući Hapkido pojas (da dobiju odgovarajuću diplomu, izdatu od International Hoshinkido Hapkido Federation i priznatu celom svetu) ili u crni pojas Korejske Hapkido Associacije (Hanminjok Hapkido Association). Diplome koje je potpisao Boris Krivokapić se priznaju kao takve, a on je, pored ostalog, i zvanično ovlašćen da drži ispite za crne pojaseve Hoshinkido Hapkidoa zaključno sa 5. Danom.

 

AKO IMATE BILO KAKVA DODATNA PITANJA SLOBODNO KORISTITE FORUM ILI RUBRIKU "KONTAKT" NA OVOM SAJTU.
 

Copyright © 2010 hapkikwan.
All Rights Reserved.

eXTReMe Tracker
Design By www.orbmarketing.com