Slično kao u ogromnoj većini drugih borilačkih veština, i u hapkikvanu postoje učenički («obojeni») i crni pojasevi. Zapravo, postoje rangovi, s tim da se (uvažavajući ovde korejsku tradiciju) učenički pojasevi zovu «kup», a crni «dan». Po sebi se razume da ovi nazivi nemaju nikakve veze sa onim što reči «kup» («pehar») i «dan» («24 časa» odnosno deo tog perioda od izlaska do zalaska sunca) znače u srpskom jeziku.

1.Učenički (obojeni) pojasevi. - Ukupno je u hapkikvanu 10 učeničkih pojaseva. U zavisnosti od napretka (stečenog i na polaganju za pojas pred čitavim klubom pokazanog znanja), vežbač se postepeno pomera hijerarhiji.

Obojeni pojasevi su (od nižih ka višima):

10.kup – žuti pojas
9. kup – žuti pojas sa zelenom trakom
8. kup – zeleni pojas
7. kup – zeleni pojas sa plavom trakom
6. kup – plavi pojas
5. kup – plavi pojas sa crvenom trakom
4. kup – crveni pojas
3. kup – crveni pojas sa braon trakom
2. kup – braon pojas
1. kup – braon pojas sa crnom trakom

Beli pojas (10. kup) nose potpuni početnici. On se dobija činom upisa u klub. Prvi obojeni pojas je žuti (9. kup) i za njega se polaže obično nakon 3-4 meseca redovnog treninga.

Pojas sa trakom je viši pojas u odnosu na onaj bez nje. Traka služi da se smanji broj obojenih pojaseva, da se, pored postojećih, ne bi uvodili i npr. narandžasti, ljubičasti i sl. Svaki novi pojas je u stvari novi, viši nivo, a on se obeležava rangom («kupom»). Dakle, žuti pojas i žuti pojas sa zelenom trakom (9. i 8. kup) su dva sasvim različita pojasa, kao npr. u nekim veštinama žuti i narandžasti. Isto važi i za druge pojaseve.

Brzina napredovanja kroz pojaseve zavisi od brzine savladavanj gradiva, a ona je individualna i uslovljena mnogim faktorima, kao što su redovnost na treningu, prethodno iskustvo, talenat za borenje, godine života itd. Ipak, u najvećem broju slučajeva za pojaseve se (uz uslov da je vežbač zaista redovan na treningu) polaže sledećom dinamikom (vreme staža se računa od dana prethodnog polaganja):

Na taj način,  do polaganja za 1. Dan (prvi crni pojas) potrebno je ukupno najmanje 48 meseci redovnog treninga, tj. oko 4,5 kalendarske godine aktivnog vežbanja. U praksi, u većini slučajeva to je oko 5-6 godina.

Svaki pojas ima svoj poseban program koji sadrži precizno utvrđene zahteve odnosno naučene odbrane i tehnike. Za pojas je položio onaj kandidat koji uspešno izvede najmanje 80% programa. U meri u kojoj je to opravdano, kod polaganja se vodi računa o polu i uzrastu kandidata. Tako npr. daske koje lome muškarci debele su 2,5 cm, a one koje lome žene – 2 cm. Od onih koji imaju 35 godina ili više ne  zahtevaju se obavezno najviši standardi u svim elementima, posebno u nožnoj tehnici i sparingu. To se, međutim, kompenzuje većim repertoarom drugih tehnika. Oni koji su mladi od 16 godina ne lome daske.

2.Instruktorski i majstorski (crni) pojasevi. - Crni pojasevi su (od nižeg ka višemu, s tim da je pored dato i zvanje):

1. dan – mlađi instruktor;
2. dan – instruktor;
3. dan – stariji instruktor;
4. dan – mlađi majstor;
5. dan – majstor;
6. dan – stariji majstor;
7. dan – internacionalni majstor;
8. dan – velemajstor;
9. dan – velemajstor.
10. dan – rezervisan za osnivača veštine.

Crne pojaseve mogu da dodeljuju:

Put do crnog pojasa

Jedno od čestih pitanja početnka, jeste koliko je potrebno da se trenira da bi se dobio crni pojas?

Potrebno je oko 5-6 godina redovnog treninga, pod uslovom da se ima bar oko 4,5 sati treninga nedeljno. Toliko otprilike treba da bi se od početnika stiglo do 1. dana (prvi crni pojas). Ovaj period treniranja može da varira u zavisnosti od mnogih faktora – uzrasta, discipline, talenta, određenog predznanja (ako je neko npr. već trenirao neku drugu, komplementarnu veštinu napredovaće znatno brže), posvećenosti i intenziteta treninga i dr.

Uz sve pozitivne promene u metodici treninga i uz korišćenje savremene opreme, program hapkikvana je veoma obiman i jednostavno nije ga moguće savladati za manje vremena, u meri koja daje pravo da se nosi crni pojas. Izuzetak su, razume se oni, koji su već stekli crni pojas u nekoj drugoj veštini i kao takvi poseduju određeno tehničko, taktičko i drugo znanje i psihofizičku spremu, što im onda olakšava i ubrzava napredak.

Međutim, pojasevi su kao svedočanstva o završenom razredu (u školi) odnosno deo hijerarhije (kao čin u vojsci). Oni su samo relativna oznaka suštine. Ne daj Bože da vas neko napadne i da realno morate da se branite, pojas vam neće pomoći. Samo prisebnost, znanje (veština) i iskustvo.

Treba imati u vidu, da je 1. dan samo prvi crni pojas! Sticanjem tog pojasa vežbač još nije postao majstor! On je tek počeo stvarno i ozbiljno da uči! Svaki sledeći crni pojas (2, 3, 4, 5. itd. dan) ima sopstveni program koji se razlikuje od prethodnog. Ipak, nosilac 1. dana trebalo bi da je već prilično kvalitetan i iskusan borac.

Program obuke u hapkikwnu

Hapkikvan je sveobuhvatna borilačka veština. Kad dođe do nivoa prvog crnog pojasa (1.dan) vežbač bi morao da zna sve osnovne elemente borenja – i da bezbedno pada, i da udara rukama i nogama, i da lomi daske, i da na dvadesetak načina baci protivnika, i da vlada svim najvažnijim polugama, i da ume da se odbrani od palice i noža itd, itd.

S obzirom na vrlo obiman program u hapkikvanu se ide postepeno od jednostavnijih elemenata ka složenijim, s tim da se na svakom nivou rade razne stvari. Tako već za prvi (žuti) pojas, uče se i stavovi, ali i veliki broj (više desetina) osnovnih oslobađanja od hvatova, osnovni blokovi i osnovni udarci rukama i nogama, dogovorenis paring itd. Što je pojas viši i program postaje sve bogatiji i složeniji. Što duže vežba, vežbač se sve više navikava na sistem i polako počinje čak i nesvesno da prihvata njegove principe, što u krajnjoj liniji i jeste cilj.