Osnovni elementi hapkikwana

Hapkikwan je naučno utemeljena sveobuhvatna borilačka veština u kojoj se vežbaju različiti, međusobno komplementarni elementi borenja. Osnovni elementi hapkikwana su:

1) odbrana golim rukama od golorukog napadača;

2) odbrana golim rukama od naoružanog napadača;

3) odbrana od više napadača (nenaoružanih i naoružanih);

4) upotreba hladnog i vatrenog oružja:

5) sparing;

6) razbijanje tvrdih predmeta;

7) razni neborbeni elementi: akupresurne tačke, padovi, vežbe disanja, meditacija itd.

Osnovni principi

Najvažniji principi koji leže osnovi hapkikwana su: 1) postepenost, 2) racionalnost, 3) raznovrsnost, 4) efikasnost i 5) srazmernost.

1.Postepenost. – Savladavanje hapkikwana odvija se malim koracima, ali zato bez prekida. Uvek se počinje od jednostavnog, pa ide na složenije, pa onda još složenije i zahtevnije. Put oko sveta počinje prvim korakom i upravo taj prvi korak je i najteži. Nije razume se težak korak, već odluka da se on učini. Posle toga sve se odvija nekako samo od sebe.

Program napredovanja u hapkikwanu je tako i koncipiran da mogu da ga prate i fizički nedovoljno spremni pojedinci. Kroz proces vežbanja dolazi do naoko neprimetnog ali zato stalnog napretka. Nijedan trud ne odlazi u vetar, posebno ne onaj koji ima jasan cilj. Skoro neprimetno, redovnim vežbanjem nevešti početnik pretvara se u majstora. U pitanju nije nagli skok već proces (nema čarobnih tableta koje bi čovek mogao da popije i odmah postane vrstan borac). Kada je taj proces dobro osmišljen i ako je vežbač redovan, svako može da napreduje do neprepoznatljivosti. Ne može svako da nauči da igra tenis kao Novak Đoković ali svako može da naučni da ga igra veoma dobro. Ista logika važi i u borilačkim veštinama – ne može svako da postane vanserijski majstor, ali svako može da nauči da se vrlo efikasno brani. Međutim to učenje mora da se odvija postepeno, tako što se polazi od manje zahtevnog ka složenijem i težem.

2.Racionalnost. – U hapkikwanu se polazi od toga da sve što čini ovu veštinu mora imati jasan razlog zbog čega se uopšte radi i zašto se radi upravo tako kako se radi. Drugim rečima, svaka tehnika i svaki pokret moraju proći objektivnu kritičku analizu – trener mora biti u stanju da i sebi i drugima objasni i svrhu pokreta (tehnike) i njegove varijacije, njihove slabe i dobre strane i mogućnosti kombinovanja sa drugim elementima.

Pokret ne mora uvek da služi borbi u užem smislu, tj. neposredno pobedi nad protivnikom. On može da ima i neki drugi smisao – razvijanje osećaja snalaženja u prostoru, navikavanje na rad pod otežanim okolnostima, razvoj fleksibilnosti, brzine itd. Međutim, on uvek mora da ima jasnu svrhu. Ništa se ne vežba samo zato što to «tako treba», zato što «tako rade svi» i sl. I obrnuto – ako se nešto ne radi (a, na primer, radi se u nekim drugim veštinama) trener mora biti u stanju da objasni zašto je to tako.

Kada je reč o borbenim tehnikama, onima koje neposredno služe pobedi nad protivnikom, racionalnost se ogleda u izboru tehnike odnosno kombinacije koja je najmanje rizična i ujedno najefikasnija i u načelu (tokom vežbanja, na treningu) i protiv konkretnog protivnika (u sportskoj ili stvarnoj borbi). Rasipanje snage i vremena je ne samo nerazumno, već može da dovede do neželjenih posledica u vidu poraza, povrede i sl.

3.Sveobuhvatnost. – Hapkikvan je zaista sveobuhvatan. U okviru njega se, po strogo utvrđenom programu, vežbaju sve vrste udaraca rukama (šakom, dlanom, laktom, prstima, podlakticom...) i nogama (stopalom, kolenom, potkolenicom, sa zemlje, u skoku...), bacanja (rvačkog, džudo i aikido tipa), poluge na rukama, nogama i vratu, tehnike na akupresurnim tačkama, odbrana od svega toga, borba u parteru, borba protiv više napadača, odbrana od raznih oružja, korišćenje raznih oružja, upotreba svakodnevnih predmeta za odbranu (kišobran, olovka, knjiga, kajš itd.). Pored toga, sastavni delovi veštine su i određene vežbe disanja, specifični sistem zagrevanja i istezanja, posebne vežbe snage, jačanja i kondicije, vizuelizacija, meditacija, osnovi akupresure, hiropraktike itd.

Da bi stekao prvi crni pojas (1. Dan) hapkikvana, kandidat mora da zna sve vrste udaraca rukama i nogama, ali i da podjednako dobro vlada borbom u parteru, bacanjima, polugama, gušenjima, da ume da se odbrani od svih vrsta hvatova, udaraca, bacanja, od palice i noža... Za više crne pojaseve uče se nove stvari – kontre na poluge, rekontre na te kontre, borba protiv više protivnika, rad sa raznim vrstama oružja itd.

4.Efikasnost. – Do stvarne efikasnosti stiže se postepeno, vežbanjem racionalnog i sveobuhvatnog programa (dakle, uz uvažavanje tri prva pomenuta principa). Svrha tehnika je isključivo to da budu efikasne, bez obzira na to da li ih primenjuje mladi muškarac, starac, žena ili čak dete. Tehinke koje nisu stvarno efikasne mogu da budu dobar vid rekreacije, fitnesa i slično, ali one nisu za borbu.

Efikasnost nipošto nije isto što i atraktivnost. Mnogo je atraktivnih tehnika, koje, međutim, nisu dovoljno pouzdane i delotvorne (efikasne). Najprostije rečeno, tehnika je efikasna kada u najvećem broju slučajeva, sa najmanje rizika i napora donosi pobedu.

U hapkikwanu postoji jedan manji fond tehnika koje imaju svoju borbenu vrednost, ali koje ipak realno uzev nisu za realne situacije. Primer su višestruki udarci nogama u skoku. Mada vežbač koji njima vlada zaista može da ih primeni u praksi, ipak je bolje raditi ih u sali ili na filmskom platnu. Mnogo je faktora zbog kojih u realnim uslovima takve tehnike uglavnom ne treba pokušavati. Jedno je skakati tako i udarati na treningu, dobro zagrejan i opušten, svestan da i ako promašiš cilj imaš pravo na novi pokuđaj, a drugo isto to raditi u hladnoj noći, u tesnim pantalonama, odelu, kaputu..., pa još bez ikakvog zagrevanja, uzbuđen zbog napetosti situacije... Međutim, čak i te tehnike kojih je, još jednom treba pomenuti, zaista vrlo malo i za koje se vežbačima stalno skreće pažnja da su pre za vežbu i javne nastupe (demonstraciju) nego za stvarnu upotrebu, imaju svrhu. Primera radi, ako ste u stanju da skočite i dok ste u vazduhu 2-3 puta udarite nogama u raznim pravcima i polomite isto toliko dasaka, svakako ćete umeti da udarite neki jednostavan udarac nogom sa zemlje (npr. udarac nogom napred ili kružni udarac) neuporedivo brže, eksplozivnije i preciznije nego onaj ko nema vašu veštinu.

Još jednom, osim jednog malo kruga tehnika čije uvežbavanje ima neke druge ciljeve (razvoj koordinacije, brzine itd.), sve tehnike hapkikwana su maksimalno efikasne u realnoj situaciji. Vežbati tehniku koja nije takva znači uludo trošiti vreme.

5.Srazmernost. – Najprostije rečeno, načelo srazmernosti znači da odbrana treba da bude srazmena napadu (opasnosti kojoj smo izloženi). U pitanju su elementarni moralni principi koji su, uostalom, sankcionisani krivičnim pravom (pravilima o nužnoj odbrani i prekoračenju nužne odbrane). Ne smete nokautirati nekoga ko vas je samo uhvatio za ruku, ne smete teško povrediti nekoga ko vas je samo ošamario... Vežbači hapkikwana se uče da nipošto sami ne započinju kavgu, da ako ih neko provocira učine sve da izbegnu sukob, ali da ako nema drugog izlaza dejstvuju maksimalno odlučno i efikasno, vodeći pri tome računa o srazmernosti svojih akcija.

Tehnike

Hapkikwan ima veoma mnogo raznih tehnika, mnogo više nego neke druge borilačke veštine. Ipak, redovnim vežbanjem po unapred utvrđenom programu sve se da savladati.

Tehnike hapkikwana obuhvataju:

- razne načine bezbednog padanja;

- razne udarce nogama (kako u stojećem stavu, tako i u skoku, ali i sa tla);

- razne udarce rukama (šakom, prstima, laktom, podlakticom);

- veliki izbor bacanja (rvačkog odn. džudo i aikido tipa, ali i neka osobena);

- veliki izbor poluga i gušenja;

- korišćenje akupresurnih tačaka;

- odbranu od raznih oružja;

- upotrebu oružja: kratki štap, štap, motka, nož (uključujući i bacanje noža), bacanje zvezdica (šurikena) i nekih drugih, manje poznatih oružja, mlat (nunčaku), konopac, sablja itd;

- razne neborbene metode i tehnike - posebne vežbe disanja, vežbe istezanja, posebne vežbe jačanja tela i duha, razbijanje tvrdih predmeta, masaža, meditacija, osnovi hiropraktike, itd.